Kako pravilna briga o želucu utiče na ceo organizam
U poslednje vreme sve više se govori o važnosti zdravlja organa za varenje, posebno želuca i creva. Ipak, kada kažemo „dobar osećaj u stomaku“, često mislimo samo na odsustvo simptoma poput bola, nadutosti ili gorušice. Ali zdrav želudac i digestivni sistem podrazumevaju više od toga — optimalno funkcionisanje koje ne remeti svakodnevni život, bez neprijatnosti koje često zanemarujemo dok se ne pogoršaju.
Većina ljudi počne da vodi računa o svom stomaku tek kada se pojave ozbiljniji problemi kao što su gastritis, čir, refluks, sindrom nervoznih creva… Zato je važno da o digestivnom zdravlju ne razmišljamo samo kada zaboli, već da ga svakodnevno negujemo: kroz ishranu, kretanje, upravljanje stresom i osluškivanje signala koje nam telo šalje.
Veza između želuca i opšteg zdravlja je jača nego što mislite
Možda niste razmišljali o tome, ali ono što se dešava u vašem želucu ima ogroman uticaj na vaše celo telo — od varenja, preko imuniteta, pa sve do raspoloženja i mentalnog zdravlja. Današnja nauka sve više potvrđuje ono što mnogi osećaju, a to je da kada stomak nije „u balansu“, ni ostatak tela ne funkcioniše kako treba. Postoje više razloga zašto je zdravlje želuca i celog sistema za varenje bitno za opšte zdravlje i zašto je važno da svom stomaku posvetimo više pažnje.
- Crevna flora (mikrobiom) je tajni saveznik zdravlja
U ljudskim crevima živi milijarde bakterija, virusa i gljivica i oni su zajedno poznati kao mikrobiom. Ove „dobre“ bakterije ne samo da pomažu u varenju hrane, već učestvuju u: jačanju imuniteta, sintezi vitamina (npr. B12, K), regulaciji upalnih procesa, održavanju zdravlja kože, pa čak učestvuju i u proizvodnji serotonina, tkz. hormona sreće. Ako je mikrobiom narušen (usled loše ishrane, stresa, antibiotika), to može dovesti do raznih zdravstvenih problema, ne samo digestivnih, već i autoimunih, metaboličkih i neuroloških poremećaja.
- Veza između stomaka i mozga
Creva su često nazivaju „drugi mozak“, jer sadrže veliki broj nervnih ćelija i komuniciraju s mozgom putem nervnog sistema. Zato stres, anksioznost i depresija mogu direktno uticati na rad stomaka — a disbalans u crevima može uzvratno uticati na mentalno zdravlje.
- Imunitet počinje u stomaku
Više od 70% ćelija imunog sistema nalazi se upravo u crevima. Kada su creva zdrava i mikrobiom u ravnoteži, organizam se mnogo efikasnije bori protiv virusa, bakterija i upala. Loša ishrana, prekomerna upotreba lekova i stres mogu oštetiti sluzokožu creva i otvoriti vrata raznim infekcijama i hroničnim bolestima.
- Zdrav stomak = zdrav metabolizam
Problemi sa varenjem poput nadutosti, zatvora, gorušice često su prvi znak da nešto nije u redu. Ali neravnoteža u digestivnom sistemu može dovesti i do: gojenja ili problema sa mršavljenjem, insulinske rezistencije, hroničnog umora, kao i hormonskog disbalansa.
Najčešći problemi sa želucem
Problemi sa želucem postaju sve učestaliji u savremenom svetu usled loše ishrane, stresa i brzog tempa života. Neke tegobe su prolazne, dok druge mogu prerasti u ozbiljna hronična stanja. U nastavku izdvajamo najčešće bolesti želuca, njihove simptome i šta možete učiniti da ih sprečite ili ublažite.
- Infekcija želuca bakterijom Helicobacter pylori
Helikobakterija kolonizuje sluzokožu želuca i može izazvati gastritis, čir, pa čak i rak želuca. Simptomi ove infekcije nisu uvek prisutni, ali ona može izazvati jak bol u želucu, gorušicu, mučninu, nadutost. Ova infekcija se dijagnostikuje testom iz daha ili stolice i gastroskopijom. Helikobakterija se leči upotrebom više antibiotika, lekovima koji smanjuju lučenje želudačne kiseline kao i prirodnim suplementima koji predstavljaju prirodne antibiotike širokog spektra kao što je HerbELICO®.
- Gastritis = upala sluzokože želuca
Najčešći uzročnik gastritisa je infekcija bakterijom Helicobacter pylori, nakon čega sledi nezdrava ishrana i stres. Najčešći simptomi gastrtisa su bol u želucu ili peckanje, mučnina, nadutost. Prevencija gastritisa jesu redovni obroci, izbegavanje iritirajuće hrane i alkohola i lečenje bakterijskih infekcija.
- Čir na želucu = otvorene rane na sluzokoži želuca
Simptomi čira jesu peckanje ili bol u stomaku, naročito na prazan stomak, mučnina i gubitak težine. Najpešći uzročnici su infekcija bakterijom Helicobacter pylori, dugotrajna upotreba nesteroidnih antiinflamatornih lekova (npr. ibuprofen), stres. Čir na želucu se leči eliminacijom helikobakterije iz želuca, ograničavanje upotrebe lekova koji oštećuju želudac i zdrava ishrana.
- Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) = povratak želudačne kiseline u jednjak, zbog slabosti donjeg sfinktera jednjaka
Kao i kod prethodno navedenih bolest želuca, i kod GERBa su najčešći simptomi gorušica, kiseli ukus u ustima, osećaj pečenja iza grudne kosti, kašalj, promuklost. Najšešći uzroci su loše navike u ishrani, gojaznost, pušenje, alkohol i stres, a oni se mogu ublažiti praktikovanjem manjih i češćih obroka, izbegavanje ležanja odmah nakon jela, podizanje uzglavlja, gubitak kilograma.
- Rak želuca
Rak želuca se na žalost često otkriva u kasnim fazama zbog blagih početnih simptoma. Najčešći uzrok jeste dugoročna infekcija helikobakterijom. Glavna prevencija raka želuca jeste rano otkrivanje infekcije helikobakterijom i njeno lečenje.
Kada posetiti lekara?
Problemi sa varenjem poput bolova, nadutosti, mučnine ili gorušice ponekad mogu biti bezazleni, ali ako se javljaju često ili traju duže od nekoliko dana, vreme je za posetu lekaru. Ne treba čekati da tegobe postanu ozbiljne. Rana dijagnoza je ključna za uspešno lečenje i sprečavanje komplikacija. Kod osoba koje imaju porodičnu istoriju gastrointestinalnih bolesti, preporučuju se gastroskopija, kolonoskopija, test na Helicobacter pylori i analiza krvi.
Alarmantni simptomi koje ne treba ignorisati
Postoje simptomi koje nikako ne treba zanemariti, jer mogu ukazivati na ozbiljnije oboljenje gastrointestinalnog trakta. To su: krv u stolici, nagli gubitak telesne težine, jaka ili stalna bol u stomaku, povraćanje (posebno ako je tamne boje), otežano gutanje, uporna anemija. Ako primetite bilo koji od ovih simptoma, odmah se obratite lekaru.
Kako očuvati zdravlje stomaka? Saveti za prevenciju problema sa želucem
Najbolji način da sačuvate zdrav želudac jeste usvajanje zdravih navika, kao što su:
- Jedite redovno i raznovrsno
- Birajte neprerađene, prirodne namirnice
- Krećite se svakog dana
- Smanjite stres kroz tehnike relaksacije (joga, meditacija)
- Oprezno sa lekovima – posebno analgeticima i antibioticima
Pametan izbor hrane
Zdrava ishrana ne mora biti komplikovana. Fokusirajte se na:
- Povrće i voće bogato vlaknima
- Integralne žitarice i mahunarke
- Jogurt, kefir i fermentisane proizvode
- Izbegavanje industrijsku, prerađenu hranu
- Izbegavajte: brzu hranu, gazirane napitke, alkohol, prekomerne količine kafe i šećera.
Mikrobiom – a šta je to?
Mikrobiom je skup svih mikroorganizama koji žive u i na ljudskom telu — uključujući bakterije, viruse i gljivice. Kada pričamo o zdravlju stomaka i varenju, najčešće mislimo na crevni mikrobiom, odnosno zajednicu mikroorganizama koja živi u našim crevima.
Kada su faktori koji narušavaju zdravlje želuca i gastrointestinalnog sistema prisutni duže vreme dolazi do neravnoteže u mikrobiomu, odnosno crevnoj flori. Naime dobrih bakterija je sve manje, a loše se prekomerno razmnožavaju. To može dovesti do ozbiljnih tegoba, od blagih dispepsija, upale u gastrointestinalnom sistemu i raznih drugh problema sa varenjem.
Probiotici su upravo te „dobre“ bakterije koje prirodno žive u našim crevima. Probiotici učestvuju u jačanju imuniteta, oporavljaju crevnu floru nakon nastanka disbalansa u mikrobiomu. Probiotici pomažu tako što smanjuju većinu neprijatne simptome u gastrointestinalnom traktu. Međutim da bi se oporavila crevna flora nisu dovoljni samo probiotici, neophodna je i promena stila života.
Namirnice koje su bogate dobrim bakterijama su: jogurt obogaćen bakterijama, kefir, kiseli kupus, kombuha. Ukoliko probiotskih namirnica nema dovoljno u svakodnevnoj ishrani, korisno je razmisliti o probiotskim suplementima u obliku kapsula, praha ili tečnosti.
Naš stomak voli jednostavnost i prirodu. Kada biramo voće, povrće i celovite namirnice, ne samo da hranimo sebe — već hranimo i milione korisnih bakterija koje čine naš mikrobiom. A zdrav mikrobiom znači bolji imunitet, više energije i manje digestivnih tegoba.
Kao što se da zaključiti zdravlje stomaka ne zavisi samo od genetike, već i od naših svakodnevnih navika. Uklanjanjem faktora rizika možemo značajno poboljšati varenje, ojačati imunitet i unaprediti kvalitet života.
Počnite sa malim promenama danas — vaš stomak će vam biti zahvalan.
Reference:
Staudacher & Loughman. Gut health: definitions and determinants. Lancet Gastroenterol Hepatol. 2021 6(4): 269.
Kelly & Mulder. Gut microbiota and GI health and disease. J Pediatr Gastroenterol Nutr. 2011 53 Suppl 2: S32-4.
Layunta et al. Guardians at the Gate: Immune System in Gastrointestinal Diseases. Int J Mol Sci. 2024 25(11): 5933.
