Candida nije bakterija, već gljivica. Najpoznatija vrsta je Candida albicans. Ona je deo normalne mikrobiote kože, usne duplje, creva i genitalnog trakta. Problem nastaje kada se naruši ravnoteža između gljivica i bakterija u mikrobioti, čime se stvaraju uslovi za njeno prekomerno razmnožavanje, što može dovesti do razvoja infekcije – kandidijaze. To se može desiti usled oslabljenog imuniteta ili nakon terapije antibioticima, kada se smanji broj „zaštitnih“ bakterija (vrsta roda Lactobacillus i Bifidobacterium). Kod hronične infekcije, Candida u crevima često formira mikro-biofilmove na sluzokoži, zbog čega postaje otpornija na antimikotike.
SIMPTOMI KANDIDIJAZE
Kod oralne kandidijaze stvaraju se bele naslage u ustima i javlja se peckanje, dok je za vaginalnu kandidijazu karakterističan je svrab, peckanje i gust beli sekret.
Simptomi crevne kandidijaze nisu specifični i mogu ličiti na druge probleme sa varenjem, a obuhvataju nadimanje, gasove, dijareju ili zatvor, grčeve u stomaku. Kandida takođe može aktivirati imunološki odgovor organizma i izazvati blagu inflamaciju creva, što može doprineti osećaju „težine“ u stomaku posle jela. Dodatno, ona može da proizvodi i biološki aktivne produkte, poput acetaldehida i mikotoksina, koji mogu doprineti osećaju umora.
ŠTA DOVODI DO CREVNE KANDIDIJAZE?
Rastu kandide poguduje visok unos prostih šećera kojima se kandida hrani. Takođe, ukoliko dođe do oštećenja epitela, slabljenja mukozne zaštite creva ili smanjenja imuniteta, olakšava se vezivanje kandide za sluzokožu i dolazi do njene invazije. Dodatno, insulinska rezistencija i dijabetes povećavaju dostupnost glukoze u tkivima, što stvara povoljno okruženje za rast kandide.
Kortizol, hormon koji se oslobađa tokom stresa, može indirektno pospešiti rast Candida, jer slabi imuni sistem i povećava nivo šećera u krvi kojim se kandida hrani. Stres takođe može promeniti pH u crevima i narušiti ravnotežu mikrobiote, stvarajući povoljne uslove za rast candide. Ženski polni hormoni – estrogeni – takođe mog uticati na imunološki odgovor i osobine sluzokože u digestivnom traktu. Povišeni nivoi estrogena, koji se javljaju tokom određenih faza menstrualnog ciklusa ili hormonske terapije, mogu povećati vezivanje kandide za zidove creva i potencijalno podstaći njeno razmnožavanje. Ovim se može objasniti zašto se simptomi kandidijaze mogu menjati tokom menstrualnog ciklusa i stresnih perioda.
LEČENJE CREVNE KANDIDIJAZE
Kod osoba sa kandidijazom koje imaju nadimanje, gasove i poremećaj stolice, preporučuje se korekcija ishrane – smanjenje unosa prostih šećera i postepeno povećanje unosa vlakana. Takođe se savetuje primena probiotika radi obnove crevne mikrobiote, dok je kod osoba sa insulinskom rezistencijom ili dijabetesom važno adekvatno regulisati nivo šećera u krvi, uz odgovarajuću terapiju prema preporuci lekara.
BILJNI PREPARATI PROTIV CREVNE KANDIDIJAZE
Brojna istraživanja potvrđuju da mnoga etarska ulja, uključujući ulje divljeg origana, efikasno inhibiraju rast i uništavaju gljivicu Candida albicans. Aktivne komponente, karvakrol i timol, deluju tako što oštećuju ćelijsku membranu gljivica, povećavaju njenu propustljivost, što može dovesti do pucanja ćelija, a istovremeno sprečavaju formiranje biofilma koji gljivicama pruža dodatnu zaštitu.
Važno je, međutim, naglasiti da se većina ovih podataka odnosi na laboratorijska (in vitro) ispitivanja, dok su kliničke studije na ljudima i dalje ograničene.
Kod crevne kandidijaze, gljivice mogu biti prisutne duž celog creva, ali se najčešće nakupljaju u debelom crevu i pri kraju tankog creva. Upravo zato postavlja se pitanje da li aktivne komponente origano ulja uopšte dospevaju do tih delova creva u dovoljnoj količini.
Iako brojne studije pokazuju da se jedinjenja poput karvakrola pretežno apsorbuju u gornjim delovima crevnog trakta, nakon čega podležu metaboličkim promenama u jetri, deo ovih supstanci ipak može dospeti i u niže delove creva, gde je Candida najzastupljenija, i tamo doprineti smanjenju njenog broja.
Dodatno, deo metabolita koji nastaju u jetri, putem žuči se ponovo izlučuje u creva, gde bakterijski enzimi mogu delimično „osloboditi“ slobodni karvakrol iz njegovih konjugata. Na taj način se deo aktivne forme može ponovo pojaviti u crevnom sadržaju i lokalno delovati na mikroorganizme. To je i dokazano u brojnim istraživanjima u kojima je oralna primena karvakrola pozitivno uticala na ravnotežu crevne mikrobiote, povećavajući broj zaštitnih bakterija i smanjujući prisustvo potencijalno patogenih mikroorganizama.
Origano PLUS je dodatak ishrani na bazi čistog etarskog ulja divljeg origana (Origanum vulgare), vitamina E i vitamina D3. Etarsko ulje origana koje ulazi u sastav ovog proizvoda je premium kvaliteta, proizvedeno u Evropi od organski gajenih biljaka i sadrži više od 70% karvakrola. Pored ostalih zdravstvenih benefita koje ima, Origano PLUS se može preporučiti i za regulaciju crevne mikrobiote i kao dopuna dijetetskog režima protiv crevne kandidijaze.
PREDNOSTI KAPSULIRANOG ETARSKOG ULJA
Etarsko ulje origana ima veoma jak i oštar ukus, i može izazvati iritaciju sluzokože usta i jednjaka što se manifestuje kao osećaj pečenja. Zbog toga se preporučuje da se za oralnu primenu koristi isključivo u kapsuliranom obliku.
Kapsulirana forma preparata ima više prednosti: sprečava direktan kontakt ulja sa sluzokožom, čime se smanjuje rizik od iritacije, a istovremeno omogućava precizno i standardizovano doziranje aktivnih komponenti.
Origano PLUS predstavlja praktično rešenje u obliku kapsula, koje je bezbednije za primenu u poređenju sa nekapsuliranim uljem, sa standardizovanim sadržajem aktivnih komponenti, bez sintetičkih dodataka. Prednost je i to što je u biljnim kapsulama, za razliku od većine drugih preparata koji su u želatinskim kapsulama životinjskog porekla, zbog čega je pogodan za vegane i vegetarijance.
Možete ga poručiti preko naše on line prodavnice (https://herbelixa.com/origano-plus/) ili kupiti u apoteci.
Literatura:
Clapp M, Aurora N, Herrera L, Bhatia M, Wilen E, Wakefield S. (2017): Gut microbiota’s effect on mental health: The gut-brain axis. Clinical Practice. 7:987.
Beurel, E. (2024). Stress in the microbiome-immune crosstalk. Gut Microbes. 16: 2327409.
Leigh SJ, Uhlig F, Wilmes L, Sanchez-Diaz P, Gheorghe CE, Goodson MS, Kelley-Loughnane N, Hyland NP, Cryan JF, Clarke G. (2023): The impact of acute and chronic stress on gastrointestinal physiology and function: a microbiota-gut-brain axis perspective. J Physiol. 601:4491-4538.
Ali, T, Majeed, ST, Majeed, R et al. (2024): Recent Advances in the Pharmacological Properties and Molecular Mechanisms of Carvacrol. Rev. Bras. Farmacogn. 34:35–47.
Foote MS, Du K, Mousavi S, Bereswill S, Heimesaat MM. (2023): Therapeutic Oral Application of Carvacrol Alleviates Acute Campylobacteriosis in Mice Harboring a Human Gut Microbiota. Biomolecules. 13:320.
Sharifi-Rad M, Varoni EM, Iriti M, Martorell M, Setzer WN, Del Mar Contreras M, Salehi B, Soltani-Nejad A, Rajabi S, Tajbakhsh M, Sharifi-Rad J. (2018): Carvacrol and human health: A comprehensive review. Phytother Res. 32:1675-1687.
Mooyottu S, Flock G, Upadhyay A, Upadhyaya I, Maas K, Venkitanarayanan K. (2017): Protective Effect of Carvacrol against Gut Dysbiosis and Clostridium difficile Associated Disease in a Mouse Model. Front Microbiol. 8:625.
Fan Y, Chen Y, Yang H, Chen N, Gu X, Feng X, Fang C, Yin Y, Deng H, Dai L. (2025): Carvacrol attenuates mucosal barrier impairment and tumorigenesis by regulating gut microbiome. Transl Oncol. 58:102431.
