Helikobakterija (Helicobacter pylori) je jedna izrazito uporna i dosadna patogena bakterija koja živi u želucu čoveka, i dovodi do razvoja bolesti kao što su gastritis, čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu i rak želuca. Prvi simptomi koji vam mogu ukazati da ste inficirani i da je potrebno da se testirate na prisustvo ove bakterije su bol i neprijatnost u gornjem delu stomaka, gorušica, nadimanje, gubitak apetita, mučnina, neprijatan zadah. H. pylori se veoma teško eliminiše primenom standardne antibiotske terapije, jer je tokom vremena razvila otpornost na antibiotike prisutne na tržištu.
KAKO SE OTKRIVA HELIKOBAKTERIJA (DIJAGNOSTIKA)
Kada kod pacijenta postoji sumnja na infekciju helikobakterijom, on se upućuje da uradi test kojim se potvrđuje njeno prisustvo. Postoji više metoda za utvrđivanje prisustva heliko bakterije. Ove metode mogu biti neinvazivne i invanzivne. U neinvanzivne spadaju urea izdisajni test, test krvi i test stolice, dok su invazivne endoskopski pregled i uzimanje uzorka tkiva – biopsija. Odabrani lekar preporučuje koji test na heliko bakteriju treba da se uradi.
Najčešće metode testiranja
Metode koje se najčešće koriste kako za postavljanje dijagnoze Helicobacter pylori infekcije, tako i za praćenje efikasnosti terapije su test stolice i urea izdisajni test.
Test stolice na heliko bakteriju je jednostavan, brz i tačan. Ovaj test omogućava visokospecifično određivanje delova heliko bakterije u stolici, koji, iz želuca, preko tankog i debelog creva, direktno dospevaju u feces (stolicu). Kada se radi u svrhu praćenja uspešnosti terapije, najbolje ga je uraditi četiri nedelje po završetku terapije, kako bi se izbegli lažno negativni rezultati.
Urea izdisajni test je jedan od najpouzdanijih neinvanzivnih testova, kod koga se kao uzorak koristi vazduh koji je pacijent izdahnuo nakon uzimanja tablete sa ureom dah. Ovaj test je jednostavan, potpuno bezbolan i rezultat se dobija u roku od jednog dana. Četiri nedelje pre ovog testiranja, pacijent treba da prestane da uzima antibiotike i preparate bizmuta, a najmanje dve nedelje pre testa i lekove za smanjenje kiselosti u želucu (inhibitore protonske pumpe, H2 blokatore). Takođe, pacijent ne sme da jede šest sati pre testa. Ako se ovi uslovi ne ispoštuju, može se dobiti lažno negativan rezultat.
KADA JE POTREBNO LEČENJE
S obzirom na to da je Svetska zdravstvena organizacija klasifikovala Helicobacter pylori kao karcinogen grupe 1 i da je ova bakterija isključivo patogena, bez ikakvih korisnih efekata za čoveka, savremene preporuke širom sveta (Malfertheiner et al., 2022) ukazuju da je eradikacionu terapiju potrebno sprovesti kod svih inficiranih osoba, odnosno u svim slučajevima kada je test na prisustvo H. pylori pozitivan, nezavisno od toga da li se radi o simptomatskoj ili asimptomatskoj infekciji.
STANDARDNA TERAPIJA PROTIV HELIKOBAKTERIJE
Infekcija Helikobakterijom leči se, prema vodiču Američkog koledža za gastroenterologiju (Crey, 2017), koji je uglavnom prihvaćen u celom svetu, kombinacijom dva ili tri antibiotika, uz dodatak pomoćnih agenasa kao što su inhibitori protonske pumpe (IPP) i probiotici. Antibiotici koji se najčešće koriste za heliko bakteriju su amoksicilin, tetraciklin, metronidazol, furazolidon, levofloksacin i klaritromicin (Wannmacher, 2011).
Prva linija antibiotske terapije podrazumeva standardnu trostruku terapiju, koja uglavnom uključuje:
- IPP – u dvostrukoj dozi dva puta dnevno
- klaritromicin 500 mg dva puta dnevno
- amoksicilin 1000 mg dva puta dnevno
Kod onih koji imaju alergiju na penicilin, za prvu liniju terapije za lečenje Helikobakterije uglavnom se bira:
- IPP – u dvostrukoj dozi dva puta dnevno
- klaritromicin 500 mg dva puta dnevno
- metronidazol 500 mg tri puta dnevno
Ukoliko ova prva linija terapije ne dovede do suzbijanja infekcije, preporučuje se trostruka terapija sa antibiotikom iz grupe fluorohinolona (npr. levofloksacin):
- IPP u dvostrukoj dozi dva puta dnevno
- amoksicilin 1000 mg dva puta dnevno
- levofloksacin 250 mg dva puta dnevno ili 500 mg jednom dnevno
ili čevorostruka terapija sa bizmutom:
- IPP – u dvostrukoj dozi dva puta dnevno
- bizmut – četiri puta dnevno
- metronidazol 500 mg tri puta dnevno
- tetraciklin hlorid 500 mg tri puta dnevno ili amoksicilin 1000 mg dva puta dnevno
Sve navedene terapije primenjuju se u trajanju od 14 dana ili duže.
Uz lečenje Helikobakterije antibioticima, preporučuje se korišćenje probiotika, kako bi se smanjila neželjena dejstva antibiotika.
Inhibitori protonske pumpe (IPP)
Sastavni deo terapije protiv Helicobacter pylori čine inhibitori protonske pumpe (IPP), koji sami po sebi nemaju antibiotsko delovanje, već deluju tako što značajno smanjuju lučenje hlorovodonične kiseline u želucu. Kod osoba inficiranih helikobakterijom nivo želudačne kiseline je često povećan, jer bakterija neutralizuje kiselinu u svojoj neposrednoj okolini. Organizam tada „pogrešno registruje“ smanjenu kiselost i, kao odgovor, pojačava lučenje gastrina, što dovodi do povećane sekrecije kiseline. Smanjenje kiselosti u želucu primenom IPP povećava efikasnost antibiotika koji se koriste za eliminaciju H. pylori, a istovremeno podstiče brži oporavak sluzokože želuca i zaceljivanje čira.
Uloga probiotika u terapiji
Neizostavni deo standardne terapije protiv helikobakterije čine probiotici, koji se koriste kao dodatak antibiotskoj terapiji radi smanjenja neželjenih efekata i povećanja podnošljivosti lečenja. Naime, standardna eradikaciona terapija podrazumeva kombinovanje i dugotrajnu primenu više vrsta antibiotika u visokim dozama, što za posledicu ima uništavanje „zdravih“ bakterija u crevima, tj. narušavanje normalne crevne mikrobiote. Ovo dovodi do pojave simptoma kao što su dijareja, nadutost, mučnina, povraćanje i bol u stomaku, zbog čega mnogi pacijenti odustanu od terapije. Probiotici pomažu u obnavljanju normalne crevne mikrobiote i time smanjuju ove neželjene efekte. Najčešće se preporučuju probiotici koji sadrže Lactobacillus rhamnosus GG, Lactobacillus reuteri i Saccharomyces boulardii.
Važnost pridržavanja terapije
Kada se odlučite da započnete eradikacionu terapiju protiv H. pylori izuzetno je važno da se stogo pridržavate propisane terapije i da je sprovedete do kraja. Preskakanje doza značajno smanjuje šanse za potpuno eliminisanje bakterije, a nepotpuno sprovedena terapija omogućava bakteriji da dodatno razvije otpornost na antibiotike, što otežava buduće lečenje.
Ishrana tokom lečenja
S obzirom na to da heliko bakterija izaziva povećano lučenje želudačne kiseline koje izaziva tegobe, namirnice koje povećavaju kiselost u želucu treba izbegavati dok se ne završi lečenje. U ovu grupu hrane spadaju masna i pržena hrana, ljuta hrana, dimljena hrana, čokolada, kisela hrana i pića, alkohol, gazirani napici i pića koja sadrže kofein.
Opšta preporuka je da se konzumira lako svarljiva, vlaknasta hrana u manjim, a češćim obrocima (pet do šest manjih obroka dnevno), odnosno da se zaražena osoba ne prejeda, ali i ne gladuje. Takođe treba smanjiti unos soli, jer veće količine soli smanjuju integritet sluzokože želuca i tako olakšavaju nastanjivanje helikobakterije. Naročito se preporučuje konzumiranje fermentisanih mlečnih proizvoda sa probioticima, sokova od voća i povrća (izuzev citrusa i paradajza), blago dinstano/kuvano voće i povrće, posebno šargarepa, krompir, brokoli, jabuke, kao i voće bogato polifenolima uključujući borovnice, jagode, kupine, brusnice. Takođe preporučuju se namirnice bogate omega 3 masnim kiselinama, kao što su maslinovo ulje, ulje i semenke lana, losos i tunjevina. Preporučljivo je i pijenje čajeva koji poboljšavaju varenje i deluju protivupalno – čaj od kamilice, nane, đumbira, komorača, zeleni čaj.
Šta ako terapija ne uspe?
Najčešći razlozi neuspeha eradikacione terapije su otpornost bakterije na antibiotike, nepotpuno pridržavanje terapije (preskakanje doza ili prekid) i neadekvatno doziranje ili kraći period primene. Masovna upotreba antibiotika dovela je do porasta otpornosti H. pylori, zbog čega terapija u približno 20% slučajeva nije uspešna, a ovaj procenat stalno raste.
Ukoliko prva linija eradikacione terapije ne uspe, pacijentima se obično preporučuju ponovljene terapije koje uključuju antibiotike iz druge ili treće linije. Međutim, ukoliko ni ove terapije nisu uspešne, opcije lečenja postaju ograničene, zbog čega mnogi pacijenti ostaju neizlečeni.
BILJNI PREPARATI I LEČENJE HELIKOBAKTERIJE
Na tržištu postoje i biljni preparati koji se preporučuju kod infekcije Helicobacter pylori. Većina ovih proizvoda prvenstveno služi za smanjenje simptoma koje izaziva infekcija ili za ublažavanje neželjenih efekata antibiotika, dok ne deluje direktno na samu bakteriju. Zato se uglavnom koriste kao dodatak standardnoj terapiji, a ne samostalno.
Prvi biljni preparat za koji je u naučnim istraživanjima dokazano da efikasno suzbija H. pylori infekciju je proizvod HerbELICO. On se koristi za suzbijanje infekcije Helikobakterijom prirodnim putem. Napravljen je od specifične kombinacije etarskih ulja (eteričnih ulja) dobijenih iz aromatičnih mediteranskih biljaka. HerbELICO direktno napada i ubija Heliko bakteriju, a istovremeno smanjuje zapaljenje sluzokože želuca. Može se koristiti samostalno, a i kao dodatak standardnoj antibiotskoj terapiji.
LITERATURA
Adamsson et al. (1999): Comparative effects of omeprazole, amoxycillin plus metronidazole versus omeprazole, clarithromycin plus metronidazole on the oral, gastric and intestinal microflora in Helicobacter pylori-infected patients. J Antimicrob Chemother, 44:629-40.
Armuzzi et al. (2001) The effect of oral administration of Lactobacillus GG on antibiotic-associated gastrointestinal side-effects during Helicobacter pylori eradication therapy. Aliment Pharmacol Ther, 15:163-9.
Ayala et al. (2014) Exploring alternative treatment for Helicobacter pylori infection. Word J Gastroenterol, 20:1450-1469.
Chey et al. (2017) ACG Clinical Guideline: Treatment of Helicobacter pylori Infection, American Journal of Gastroenterology, 112:212-239.
Gravina et al. (2018) Helicobacter pylori and extragastric diseases: A review. World Journal of Gastroenterology, 24:204–3221.
Hołubiuk & Imiela (2016) Diet and Helicobacter pylori infection. Przeglad Gastroenterologiczny, 11:150–154.
Kusters et al. (2006) Pathogenesis of H. pylori infection. Clin Microbiol Rev, 19:449–490.
Malfertheiner P, et al. European Helicobacter and Microbiota Study group. Management of Helicobacter pylori infection: the Maastricht VI/Florence consensus report. Gut. 2022 Aug 8:gutjnl-2022-327745. doi: 10.1136/gutjnl-2022-327745.
Palateiro et al. (2014) Prevalence of Helicobacter pylori infection worldwide: a systematic review of studies with national coverage. Dig Dis Sci, 59:1698-709.
Sutton & Boag (2019) Status of vaccine research and development for Helicobacter pylori. Vaccine, 37:7295-7299.
Szajewska et al. (2010) Meta-analysis: the effects of Saccharomyces boulardii supplementation on Helicobacter pylori eradication rates and side effects during treatment. Aliment Pharmacol Ther, 32:1069-79.
Wannmacher (2011) Review of the evidence for H. pylori treatment regimens. 18th Expert Committee on the Selection and Use of Essential Medicines.
WHO, 2017 “Global priority list of antibiotic-resistant bacteria to guide research, discovery and development of new antibiotics”
