Koje bolesti može da uzazove Heliko bakterija, lečenje helikobaterije, kako izgleda antibiotska terapija, a kakve su mogućnosti za lečenje helikobakterije prirodnim putem?
Bolesti izazvane Helikobakterijom
Infekcija bakterijom Helicobacter pylori (H. pylori) prati čoveka hiljadama godina. H. pylori je spiralni, gram-negativni bacil koji se naseljava u želucu i usnoj duplji čoveka. Infekcija ljudi ovom bakterijom javlja se u celom svetu, pri čemu u zemljama u razvoju broj zaraženih dostiže 70–80% populacije, dok u visoko razvijenim zemljama ta stopa otprilike iznosi od 1,2% do 13% stanovništva (Palateiro et al., 2014).
Kod većine zaraženih, infekcija helikobakterijom je asimptomatična (ne dovodi do pojava simptoma bolesti), ili se javlja blagi gastritis i osećaj nadutosti u stomaku. Međutim, kod određenog procenta zaraženih (od 15%-20%), složena i dinamična reakcija domaćina na ovu patogenu bakteriju pokreće razvoj bolesti, što za posledicu ima zapaljenje želuca, značajno povišeno lučenje želudačne kiseline, pojavu čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu.
Helikobakterija i rak želuca
Ono što još više zabrinjava je da je Helikobakterija 1994. godine zvanično proglašena od strane Svetske zdravstvene organizacije karcinogenom za ljude. Otprilike 1% zaraženih je u izuzetno visokom riziku da oboli od adenokarcinoma želuca i MALT limfoma. Od svih ostalih malignih bolesti, karcinom želuca se nalazi na drugom mestu po stopi smrtnosti u svetu (Kusters et al., 2006).
Zbog toga je neophodno lečenje ove infekcije, kada se kod zaraženog pojave prvi simptomi bolesti – bol i neprijatnost u gornjem delu stomaka, gorušica, suvi kašalj, nadimanje, gubitak apetita, mučnina i loš zadah. Dodatne indikacije za uvođenje terapije mogu biti: otežano varenje, trombocitopenija, anemija, nedostatak vitamina B12, ili porodična istorija o karcinomu želuca i MALT limfomu. Poslednjih godina se H. pylori infekcija dovodi u vezu i sa: hepatitisom, insulinskom rezistencijom, dijabetesom tipa 2, karcinomom debelog creva, kancerom žučnih kanala, demencijom, psorijazom i hroničnom urtikarijom (Gravina et al., 2018).
Lečenje helikobakterije
Kako se leči Helikobakterija? Infekcija Helikobakterijom leči se, prema vodiču Američkog koledža za gastroenterologiju (Crey, 2017), koji je uglavnom prihvaćen u celom svetu, kombinacijom dva ili tri antibiotika, uz dodatak pomoćnih agenasa kao što su inhibitori protonske pumpe (IPP) i probiotici. Od antibiotika se koriste amoksicilin, tetraciklin, metronidazol, furazolidon, levofloksacin i klaritromicin (Wannmacher, 2011).
Prva linija antibiotske terapije podrazumeva standardnu trostruku terapiju, koja uglavnom uključuje:
- IPP – u dvostrukoj dozi dva puta dnevno
- klaritromicin 500 mg dva puta dnevno
- amoksicilin 1000 mg dva puta dnevno
Kod onih koji imaju alergiju na penicilin, za prvu liniju terapije za lečenje Helikobakterije uglavnom se bira:
- IPP – u dvostrukoj dozi dva puta dnevno
- klaritromicin 500 mg dva puta dnevno
- metronidazol 500 mg tri puta dnevno
Ukoliko ova prva linija terapije ne dovede do suzbijanja infekcije, preporučuje se trostruka terapija sa antibiotikom iz grupe fluorohinolona (npr. levofloksacin):
- IPP u dvostrukoj dozi dva puta dnevno
- amoksicilin 1000 mg dva puta dnevno
- levofloksacin 250 mg dva puta dnevno ili 500 mg jednom dnevno
ili čevorostruka terapija sa bizmutom:
- IPP – u dvostrukoj dozi dva puta dnevno
- bizmut – četiri puta dnevno
- metronidazol 500 mg tri puta dnevno
- tetraciklin hlorid 500 mg tri puta dnevno ili amoksicilin 1000 mg dva puta dnevno
Sve navedene terapije primenjuju se u trajanju od 14 dana ili duže.
Uz lečenje Helikobakterije antibioticima, preporučuje se korišćenje probiotika, kako bi se smanjila neželjena dejstva antibiotika.
Nedostaci antibiotske terapije
Masovna primena antibiotske terapije u borbi protiv H. pylori infekcije dovela je do naglog porasta otpornosti bakterije na antibiotike, zbog čega je terapija u oko 20% slučajeva neuspešna (i ovaj procenat svakim danom sve više raste) nakon prvog ciklusa terapije, a jedan deo pacijenata ostaje neizlečen i posle ponovljenih ciklusa terapije. Zbog toga je Svetska zdravstvena organizacija uključila H. pylori na listu bakterija koje su visoko rezistentne na postojeće antibiotike i apeluje da je hitno da se pronađu nove efikasne ciljane terapije za suzbijanje H. pylori infekcije (WHO, 2017).
Pored toga, antibiotska terapija ima i druge nedostatke, a to su brojni neželjeni sporedni efekti – dijareja, mučnina, povraćanje i bol u stomaku, zbog čega je pacijenti neretko veoma teško podnose i mnogi odustanu od terapije.
Dalje, dugotrajna terapija antibioticima rezultuje smanjenjem vrsta i broja „dobrih“ bakterija u crevnom traktu, koje su neophodne za normalan rad creva, a s druge strane se povećava kolonizacija creva Candida gljivicama, što može da dovede do kandidijaze, koja se vrlo teško leči. Takođe, može da dođe do teške infekcije bakterijom klostridijom (Clostridium difficile; Adamsson et al., 1999).
Alternativno lečenje Helikobakterije
Pored antibiotika, bilo je pokušaja da se uvedu neke alternativne terapije za suzbijanje H. pylori infekcije, bazirane na mikroorganizmima, peptidima, polisaharidima ili ultraljubičastom zračenju, ali se nisu pokazale efikasnim (Ayala et al., 2014). Takođe, nedavno je ispitivana mogućnost uvođenja vakcine protiv Helikobakterije (Sutton & Boag, 2019), ali se i predložene vakcine nisu pokazale kao delotvorne.
Probiotici i lečenje helikobakterije
S obzirom na to da je poznato da pojedine probiotske bakterije mogu da ispolje antibakterijsku aktivnost, tako što proizvode neke antibakterijske supstance kao što je mlečna kiselina i sprečavaju vezivanje bakterije za podlogu, bilo je pokušaja da se i probiotici koriste za eradikaciju (istrebljenje) H. pylori infekcije. Međutim, studije su pokazale da je dodatak probiotske bakterije Sacharomyces boulardii trojnoj antibiotskoj terapiji neznatno povećao stepen eradikacije, ali je smanjio neželjena dejstva antibiotika (Szajewska et al., 2010). Takođe, suplementacija trojne terapije sa probiotskom bakterijom Lactobacillus GG nije imala uticaja na stepen eradikacije Heliko bakterije, ali je smanjila štetne efekte antibiotske terapije (Armuzzi et al., 2001). Ovakvi rezultati ukazali su da se probiotici mogu koristiti samo kao dodatak standardnoj antibiotskoj terapiji za ublaževanje njenih štetnih efekata, a ne samostalno za suzbijanje H. pylori infekcije.
Biljni preparati i lečenje helikobakterije
Za alternativno lečenje Helikobakterije na tržištu postoje i pojedini biljni dijetetski suplementi koji se preporučuju pacijentima sa H. pylori infekcijom. Ovi suplementi bazirani su na biljnim ekstraktima koji deluju protiv zapaljenja ili poboljšavaju varenje. Sajim tim se koriste za smanjenje simptoma H. pylori infekcije ili za ublažavanje štetnih efekata antibiotske terapije. Zato se uglavnom koriste kao dodatak standardnoj terapiji, a ne samostalno.
Svakako, veoma veliki broj ljudi zainteresovan je za prirodno lečenje infekcije Helikobakterijom.
HerbELICO prirodni preparat na bazi etarskih ulja za lečenje helikobakterije
Proizvod HerbELICO je prvi, prirodni preparat koji je dokazano efikasan u suzbijanju H. pylori infekcije. On se koristi za lečenje Helikobakterije prirodnim putem. Napravljen je od specifične kombinacije etarskih ulja (eteričnih ulja) dobijenih iz aromatičnih biljaka gajenih organskom proizvodnjom. HerbELICO deluje lokalno na sluzokožu želuca i direktno napada i ubija Heliko bakteriju. Istovremeno, HerbELICO deluje antiinflamatorno, tj. smanjuje zapaljenje sluzokože želuca izazvano povišenom želudačnom kiselinom.
Autor: dr Nataša Simin, doktor biohemijskih nauka
Reference korišćene u tekstu:
Adamsson et al. (1999): Comparative effects of omeprazole, amoxycillin plus metronidazole versus omeprazole, clarithromycin plus metronidazole on the oral, gastric and intestinal microflora in Helicobacter pylori-infected patients. J Antimicrob Chemother, 44:629-40.
Armuzzi et al. (2001) The effect of oral administration of Lactobacillus GG on antibiotic-associated gastrointestinal side-effects during Helicobacter pylori eradication therapy. Aliment Pharmacol Ther, 15:163-9.
Ayala et al. (2014) Exploring alternative treatment for Helicobacter pylori infection. Word J Gastroenterol, 20:1450-1469.
Chey et al. (2017) ACG Clinical Guideline: Treatment of Helicobacter pylori Infection, American Journal of Gastroenterology, 112:212-239.
Gravina et al. (2018) Helicobacter pylori and extragastric diseases: A review. World Journal of Gastroenterology, 24:204–3221.
Hołubiuk & Imiela (2016) Diet and Helicobacter pylori infection. Przeglad Gastroenterologiczny, 11:150–154.
Kusters et al. (2006) Pathogenesis of H. pylori infection. Clin Microbiol Rev, 19:449–490.
Palateiro et al. (2014) Prevalence of Helicobacter pylori infection worldwide: a systematic review of studies with national coverage. Dig Dis Sci, 59:1698-709.
Sutton & Boag (2019) Status of vaccine research and development for Helicobacter pylori. Vaccine, 37:7295-7299.
Szajewska et al. (2010) Meta-analysis: the effects of Saccharomyces boulardii supplementation on Helicobacter pylori eradication rates and side effects during treatment. Aliment Pharmacol Ther, 32:1069-79.
Wannmacher (2011) Review of the evidence for H. pylori treatment regimens. 18th Expert Committee on the Selection and Use of Essential Medicines.
WHO, 2017 “Global priority list of antibiotic-resistant bacteria to guide research, discovery and development of new antibiotics”
