Simptomi infekcije Helikobakterijom i gastritis

//Simptomi infekcije Helikobakterijom i gastritis

Simptomi infekcije Helikobakterijom i gastritis

Koji su simptomi infekcije Helikobakterijom? Heliko bakterija može dovesti do ozbiljnih bolesti, kao što su gastritis čir na želucu i karcinom želuca, a da je toga veoma malo ljudi svesno. U ovom tekstu saznajte sve o gastritisu kao komplikaciji koju izaziva Helikobakterija.

Bakterija Helicobacter pylori je jedan od najrasprostranjenih izazivača bolesti kod čoveka ‒ preko polovine svetske populacije zaraženo je ovom gram-negativnom bakterijom. Ukoliko se ne leči, infekcija obično traje čitav život. Infekcija Helikobakterijom je ključni faktor u razvoju različitih bolesti sistema za varenje, od hroničnog gastritisa do čira na želucu, adenokarcinoma želuca i dvanaestopalačnog creva i limfoma limfnog tkiva želuca (MALT limfoma). U kom pravcu će se bolest razvijati i kakav će biti njen ishod zavisi od složene interakcije između imunog sistema čoveka kao domaćina i bakterije.

Kako se možemo zaraziti Heliko bakterijom?

Bakterijom Helicobacter pylori se možemo zaraziti na više načina. Najčešće se ona prenosi sa osobe na osobu u direktnom kontaktu putem pljuvačke. Drugi vid zaraze je unošenje hrane prljavim rukama. Takođe, izvor helikobakterije može biti i kontaminirana hrana (voće i povrće koje se jede sveže) ili voda koja je bila u dodiru sa fekalijama. Kada dospe u organizam, helikobakterija se najčešće naseljava u želucu čoveka, a retko se može naseliti i u usnoj duplji u prostorima desni gde je mala koncentracija kiseonika.

S obzirom da se može preneti pljuvačkom sa osobe na osobu, kada se kod nekoga otkrije prisustvo infekcije Heliko bakterijom, važno je da se testiraju sve osobe koje su u neposrednom kontaktu sa zaraženim, kao što su članovi uže porodice (ukućani). Na taj način se sprečava da dođe do ponovne infekcije kada se osoba sa infekcijom izleči.

Da li se simptomi Helikobakterije javljaju kod svih zaraženih?

Kod većine zaraženih ne razvijaju se simptomi bolesti (tzv. asimptomatska infekcija), pa oni uglavnom nisu svesni da imaju infekciju Heliko bakterijom. Kod drugih međutim, ova infekcija dovodi do razvoja ozbiljnih bolesti. Nije poznato zašto je to tako, ali pretpostavlja se da se neki ljudi rađaju sa većom otpornošću na štetne efekte ove bakterije.

Koji su simptomi infekcije Helikobakterijom?

Prvi simptomi infekcije Heliko bakterijom uključuju: neprijatnost ili peckanje u želucu, gorušicu, bol u stomaku koji je jači kada je stomak prazan, mučninu, gubitak apetita, otežano varenje, često podrigivanje, nadutost, nenamerno mršavljenje, otežano gutanje, često kašljucanje, tamna stolica. Pacijenti mogu osetiti malaksalost i hroničan umor. Dijareja i neprijatan zadah se takođe mogu javiti. U slučaju pojave bilo kojeg od ovih simptoma potrebno je testirati se na prisustvo H. pylori infekcije i ako je test pozitivan podvrgnuti se terapiji za eliminaciju ove bakterije.

Da li lečiti asimptomatsku infekciju Heliko bakterijom?

Opšte je poznato i prihvaćeno da dugotrajna infekcija helikobakterijom povećava imuni odgovor domaćina što dovodi do pojave inflamacije ili zapaljenja. Ovo može konačno da rezultuje pojavom gastritisa (zapaljenje služokože želuca i dvanaestopalačnog creva), koji ukoliko se ne leči dovodi do pojave čira na želucu, a u određenom broju slučajeva (1% pacijenata sa gastritisom) i raka želuca ili dvanaestopalačnog creva ili do MALT limfoma (Slika 1). Zbog toga je 1994. godine Heliko bakterija zvanično proglašena karcinogenom za ljude od strane Svetske zdravstvene organizacije. Takođe, sve je više dokaza da infekcija Heliko bakterijom povećava rizik od nastanka raka debelog creva (Butt & Epplein, 2019). Samim tim osobe koje imaju hroničnu infekciju Heliko bakterijom trebalo da se podvrgnu i kontrolnom pregledu debelog creva (kolonoskopija).

Dodatno, oštećenje sluzokože želuca usled prisustva Heliko bakterije dovodi do poremećaju u apsorbciji gvožđa iz hrane, pa neretko ljudi sa hroničnom infekcijom imaju anemiju (bolest izazvana nedostatkom gvožđa u krvi). Zbog svega navedenog, danas preovlađuje mišljenje da je potrebno usvojiti politiku da se testiranje na prisustvo Heliko bakterije radi peventivno tj. i kod osoba koje nemaju simptome bolesti i ukoliko se dokaže prisustvo ove bakterije, treba pristupiti lečenju kako bi se izbegle komplikacije do kojih može da dovede ova opaka bakterija.

Slika 1. Komplikacije koje se javljaju kao posledica hronične infekcije Heliko bakterijom (Razak et al., 2017).

Heliko bakterija i želudačna kiselina

Heliko bakterija se najčešće nastanjuje u donjem delu želuca koji se zove antrum (Slika 2.), jer je kiselost (pH) ovog dela želuca najpogodnija za život ove bakterije. Zbog toga se komplikacije usled prisustva H. pylori najviše javljaju u ovom delu želuca i njegovoj neposrednoj okolini (duodenumu ili dvanaestopalačnom crevu) (Slika 2.). Međutim, ako se koriste lekovi za smanjenje nivoa želudačne kiseline (inhibitori protonske pumpe), kao što su omeprazol, esomeprazol, lansoprazol, pantoprazol (Controloc®), rabepazol ili ranitidin, lučenje kiseline u želucu se smanjuje, pa onda i drugi delovi želuca postaju pogodni za život i razmnožavanje Heliko bakterije. Zbog toga se ne preporučuje korišćenje ovih lekova pre nego što se sprovede eradikaciona terapija, tj. terapija za suzbijanje ili eliminaciju Heliko bakterije.

Slika 2. Mesto u želucu (antrum) u kome se najčešće naseljava bakterija H. pylori (Razak et al., 2017)

Koju vrstu gastritisa izaziva Heliko bakterija?

Različiti spoljašnji i unutrašnji faktori utiču na to u kom delu želuca će se nastaniti Heliko bakterija i shodno tome koju će vrstu gastritisa prouzrokovati (Kusters et al., 2006). U spoljašnje faktore spadaju pušenje, alkohol, korišćenje nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL) i lekova za smanjenje lučenja želudačne kiseline (PPI), a u unutrašnje genetika bakterije i imuni odgovor domaćina. Najčešće su to dve vrste gastritisa koje mogu da se jave kod infekcije Heliko bakterijom – antralni gastritis i pangastritis (Slika 3). Antralni gastritis je mnogo češći i javlja se u proseku u oko 70-80% od svih slučajeva gastritisa povezanih sa H. pylori infekcijom.

Antralni gastritis karakteriše pojačano lučenje želudačne kiseline i upala sluzokože donjeg dela želuca (antruma). Ako se ne leči ovaj tip gastritisa dovodi do čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu.

Pangastritis karakteriše smanjeno lučenje želudačne kiseline što omogućava Helikobakteriji da se nastani u svim delovima želuca i dovede do upale sluzokože celog želuca. Ako se ne leči, ovaj tip gastritisa može da dovede do atrofije zida želuca, gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB), čira na želucu i raka želuca.

Slika 3. Vrste gastritisa koje H. pylori infekcija može da prouzrokuje

 

Kako Heliko bakterija uspeva da preživi u kiselim uslovima želuca?

U izrazito kiselim uslovima u želucu (pH od 1.5 do 3.5) ni jedna druga bakterija osim Heliko bakterije ne može da živi. Heliko baketrija je uspela da razvije mehanizme kojima neutrališe kiselinu i na taj način je stekla prednost, stvorivši sebi mesto za život tamo gde nema konkurenata.

Na koji način H. pylori neutrališe kiselinu?

Helikobakterija proizvodi enzim ureazu koji razlaže ureu na amonijak i ugljenu kiselinu. Urea se nalazi u značajnoj količini u želudačnom soku i putem transportera ulazi u bakterijsku ćeliju gde podleže delovanju ureaze. Amonijak je bazan i neutrališe kiselinu koja je ušla u baketrijsku ćeliju i na taj način štiti bakteriju od štetnog delovanja jake kiseline. Takođe, amonijak može da izlazi iz bakterijske ćelije i neutrališe kiselinu u neposrednom bakterijskom okruženju. Na ovaj način  neutrališe se kiselina u želucu što onemogućava varenje hrane, naročito proteina, jer je za njihovo varenje neophodna kiselina. Ugljena kiselina nastala raspadom uree razlaže se dalje na vodu i ugljen-dioksid, koji izlazi iz bakterije i s obzirom da je gas, stvara pritisak u želucu (nadutost) i izaziva podrigivanje. Pored ureaze, Heliko bakterija ima još neke dodatne enzime koji pomažu u neutralizaciji želudačne kiseline (Sachs et al., 2011).

Život Heliko bakterije u želucu

Sposobnost da smanji kiselost omogućava Heliko bakteriji da preživi u želucu, ali joj takođe omogućava i da se kreće. Naime, želudac je u normalnim okolnostima obložen gustom, lepljivom sluzi – mukusom. Mukus štiti zid želuca od štetnog delovanja želudačne kiseline. Kroz mukus Heliko bakterija gotovo uopšte ne bi mogla da se kreće. Međutim, kada Helikobakterija neutrališe kiselinu i poveća pH, mukus menja svoju strukturu i postaje razređeniji i prohodniji. Tada bakterija može nesmetano da se kreće kroz njega i osvaja novi prostor za život (Celli et al., 2009). Time što razređuje mukus, bakterija takođe omogućava jakoj želudačnoj kiselini da prodre lakše do zida želuca i da ga ošteti.

Takođe, kod hronične infekcije veliki broj bakterija živi u mukusu blizu epitelnih ćelija zida želuca i interaguje sa njima što dovodi do razvoja gastritisa. Mukus, sa druge strane, dodatno štiti bakterije od različitih antibakterijskih supstanci (antibiotika) što doprinosi smanjenju uspešnosti lečenja antibioticima. Dakle, neophodan uslov da bi antibakterijski lek bio dobar je da dobro prodire u mukus, i tako stigne do svih bakterija u želucu i ubije ih.

HerbELICO – prirodni preparat na bazi etarskih ulja za lečenje infekcije Heliko bakterijom

prirodno-lecenje-Helikobakterije

S obzirom na sve komplikacije do kojih može da dovede, infekciju Heliko bakterijom je neophodno lečiti, bila ona simptomatska ili asimptomatska. Naš proizvod HerbELICO je prvi, prirodni preparat koji je dokazano efikasan u eliminaciji Heliko bakterije, te se koristi za lečenje i prevenciju H. pylori infekcije prirodnim putem. Napravljen je od specifične kombinacije etarskih (eteričnih) ulja dobijenih iz aromatičnih biljaka gajenih organskom proizvodnjom. HerbELICO deluje lokalno na sluzokožu želuca i direktno napada i ubija Heliko bakteriju. Istovremeno, HerbELICO deluje antiinflamatorno, tj. smanjuje zapaljenje sluzokože želuca izazvano povišenom želudačnom kiselinom. Komponente preparata dobro prodiru u mukus želuca i efikasno eliminišu Heliko bakteriju.

Autor: dr Nataša Simin, doktor biohemijskih nauka

Reference korišćene u tekstu:

Butt, J., & Epplein, M. (2019). Helicobacter pylori and colorectal cancer – A bacterium going abroad? PLoS Pathogens, 15(8), 1–9.

Razak F., Morris N, MurphyA, Kennedy A. (2017). Development of Amoxicillin loaded microspheres for anti-Helicobacter pylori infection using Ionic Gelation method. Int. J. Sci. Res. Innov. Std., 2(11), 56-67.

Sachs, G., Scott, D., & Wen, Y. (2011). Gastric Infection by Helicobacter pylori. Curr Gastroenterol Rep., 13(6), 540–546.

Celli, J. P., Turner, B. S., Afdhal, N. H., Keates, S., Ghiran, I., Kelly, C. P., Ewoldt, R. H., McKinley, G. H., So, P., Erramilli, S., & Bansil, R. (2009). Helicobacter pylori moves through mucus by reducing mucin viscoelasticity. Proc. Natl. Acad. Sci. U. S. A., 106(34), 14321–14326.

Kusters, J. G., Van Vliet, A. H. M., & Kuipers, E. J. (2006). Pathogenesis of Helicobacter pylori infection. Clin Microbiol Rev, 19(3), 449–490.

2020-09-15T22:34:00+00:00