Šta je heliko bakterija (Helicobacter pylori)?

Heliko bakterija je Gram-negativna bakterija spiralnog oblika (odatle reč „helico” u nazivu bakterije, što znači spirala). Heliko bakterija živi u želucu (odatle reč „pylori” u nazivu bakterije, što znači želudac) i dvanaestopalačnom crevu, što je deo creva odmah ispod želuca. Helicobacter pylori, poznata kao heliko bakterija, je jedinstvena po tome što joj ekstremno kiseli uslovi koji vladaju u ljudskom želucu ne smetaju. Veoma dugo se smatralo da nijedna bakterija ne može da preživi u ovako ekstremnim uslovima. Otkriće Helicobacter pylori 1984. godine je promenilo to uverenje.

Kako je otkrivena bakterija Helicobacter pylori?

Priča o tome kako je došlo do otkrića Helicobacter pylori bakterije je jedna od najzanimljivijih priča moderne medicine. Dr Barry Marshall, istraživač sa Univerziteta Zapadne Australije (University of Western Australia) je 1984. godine potvrdio da su tegobe kao što su bol i neprijatnost u gornjem delu stomaka, gorušica, nadimanje, gubitak apetita, mučnina i loš zadah, posledica prisustva heliko bakterije u želucu. Ovo je uradio na vrlo jedinstven način – eksperimentom na samom sebi! Naime, kada su Dr Barry Marshall i njegov kolega sa istog Univerziteta, Dr Robin Warren, 1982. objavili naučnoj zajednici da heliko bakterija inficira želudac i dovodi do gastritisa i čira na želucu niko im nije verovao. Svetska naučna zajednica je bila puna skepticizma! Taj stav je bio suprotan tadašnjim čvrstim uverenjima po kojima su gastritis i čir na želucu hronične bolesti, a ne infektivne, a pogotovo ne poreklom od bakterije koja živi u želucu.

Dr Barry Marshall se sam zarazio heliko bakterijom

Čvrsto ubeđen u svoje otkriće i vođen željom da dokaže drugima kako nisu u pravu, 1984. godine Dr Barry Marshall je eksperimentisao sam sa sobom. Prvo se analizirao na prisustvo bakterije Helicobacter pylori. Kada je dobio potvrdu da nema heliko bakteriju on je popio rastvor sa živim heliko bakterijama. Nakon pet dana počeo je da oseća klasične simptome Helicobacter pylori infekcije želuca. Stomak je počeo da mu se nadima, da ne vari hranu dobro, smanjio mu se apetit i imao je loš zadah i mučnine sa povraćanjem. Odmah se podvrgnuo analizi koja je potvrdila da je inficiran Helicobacter pylori bakterijom. Nakon toga podvrgnuo se antibiotskoj terapiji i simptomi kao i infekcija su nestali. Naučni rad sa ovim rezultatima je objavljen i u njemu se Dr Barry Marshall navodi samo kao „muški dobrovoljac“.

Nobelova nagrada za otkriće heliko bakterije

11 godina kasnije, tačnije 2005. godine, nakon opsežnih istraživanja na temu Helicobacter pylori infekcije Dr Barry Marshall i Dr Robin Warren su dobili Nobelovu nagradu iz Fiziologije za otkriće da Helicobacter pylori bakterija izaziva gastritis i čir na želucu. Tako su ove dve bolesti preko noći postale infektivne bolesti, a prestale da budu hronične bolesti. Tog trenutka postala je veoma poznata priča o tome da je Dr Barry Marshall eksperimentisao sam sa sobom. On je jednom prilikom izjavio – „Da sam znao da će ta priča biti toliko popularna uslikao bih se dok sam pio rastvor sa Helicobacter pylori bakterijom”.

Kako heliko bakterija opstaje u kiseloj sredini u želucu?

U želucu vlada izrazito kisela sredina i nje zid želuca se štiti debelim slojem sluzi koja ga pokriva. Heliko bakterija se usađuje u sluzavi sloj. Kad se „ugnjezdi” u zid želuca počinje da se bori sa kiselom sredinom koja u njemu vlada specifičnim mehanizmima. Helikobakterija ima enzim ureazu koja pretvara jedinjenje ureu (koje inače ima puno u želucu) u amonijak. Amonijak je bazno jedinjenje koje u reakciji sa želudačnom kiselinom dovodi do reakcije neutralizacije. Tako se kisela sredina u želucu pretvara u neutralnu, što Helicobacter pylori bakteriji veoma prija. Tako ona uspeva da živi i razmnožava se u želucu i vremenom počinje da dovodi do već poznatih simptoma infekcije.

Kako heliko bakterija dovodi do bolesti?

Ćelije imunog sistema ne mogu da dospeju do helikobakterije pošto se ona krije u sluzavom delu zida želuca. Imuni sistem prepoznaje da se u želucu nalazi infekcija i on reaguje tako što na mesto gde se nalazi helikobakterija šalje učesnike imunog odgovora. Međutim, učesnici imunog odgovora ne mogu da dođu do same bakterije pošto ne mogu da probiju sluz. Tako se pokreće još jači imuni odgovor! Imuni sistem nastavlja da se sve više i jače bori sa infekcijom, a helikobakterija je i dalje tu i neometano nastavlja da se razmnožava. Ćelije imunog sistema nakon određenog vremena umiru u želucu, ne završavajući borbu sa helikobakterijom. Ćelije imunog sistema za sobom ostavljaju veliku količinu štetnih supstanci, kao što su slobodni radikali. Ove štetne supstance lokalno oštećuju zid želuca i za nekoliko dana od početka imunog odgovora razvija se gastritis.

Koje bolesti izaziva heliko bakterija?

Gastritis i njegove simptome (bol i neprijatnost u gornjem delu stomaka, gorušica, nadimanje, gubitak apetita, mučnina, loš zadah) ne izaziva sama heliko bakterija. Gastrtis nastaje zbog konstatnog i intezivnog imunog odgovora u želucu koji dovodi do lokalnog zapaljenja (inflamacije) zida želuca. Kad se iz želuca ukloni helikobakterija, ubrzo nestaju i svi pomenuti simptomi, a sluznica želuca se vraćaju u normalu. Pored gastritisa, duga infekcija Helicobacter pylori bakterijom može da dovede i do ozbiljnijih stanja kao što su čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, kao i kancer želuca, koji je drugi po učestalosti uzrok smrti od raka u svetu. Takođe, oko 90% pacijenata sa gastritisom i karcinomom želuca ima pozitivan nalaz i na Helicobacter pylori, zbog čega se ova bakterija upravo smatra glavnim uzročnikom ovih bolesti.

Koliko ljudi na svetu boluje od bolesti izazvane heliko bakterijom?

Procenjeno je da je oko 50% svetske populacije zaraženo sa Helicobacter pylori bakterijom. Kod većine zaraženih nikada se ne razviju simptomi bolesti. Međutim, kod 17% zaraženih će se razviti čir na želucu, a kod 1% zaraženih će se pojaviti kancer želuca. Predstavljena statistika oslikava situaciju i u Srbiji i regionu.

Kad se problem predstavi u brojkama na svetskom nivou, procenjuje se da će zbog infekcije helikobakterijom 500 milion ljudi, pre ili kasnije, patiti od teških bolesti želuca, a oko 30 miliona ljudi će dobiti rak želuca. To je razlog zašto je Svetska zdravstvena organizacija svrstala Helicobacter pylori bakteriju na listu kancerogena tipa I i stavila je u istu kategoriju kao što su pušenje i duvanski dim kancerogeni za kancer pluća.

Šta doprinosi širenju heliko bakterije?

Infekcija Helicobacter pylori bakterijom prisutna u svim regionima sveta. Međutim epidemiološka situacija se znatno razlikuju od regiona do regiona. Znatno veći broj zaraženih se nalazi u zemljama u razvoju nego u razvijenim zemljama. Smatra se da se ova bakterija brže prenosi sa čoveka na čoveka u okruženjima gde je higijena smanjena i gde nema čiste vode, što je upravo situacija u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju. Infekcija heliko bakterijom se uglavnom prenosi oralno. Heliko bakterija se unese u usta uglavnom prljavim rukama, jedenjem iste hrane ili istim priborom za jelo sa zaraženom osobom. Smatra se da se većina ljudi inficira još u detinstvu oralnim načinom prenošenja i to uglavnom od majke. Deca jako retko oboljevaju od bolesti koje izaziva Helicobacter pylori bakterija. Ove bolesti su karakteristične za srednje doba života pa na dalje.

Antibiotsko lečenje heliko bakterije

Otkrićem da se gastritis i čir na želucu mogu lečiti antibioticima dovela je do znatnog smanjenja stope obolevanja od ovih bolesti u populaciji u poređenju sa vremenom pre otkrića Helicobacter pylori bakterije. Kako su gastritis i čir na želucu veoma često uvodna stanja u kancer želuca, i sama stopa dobijanja kancera želuca u svetu se smanjila. Međutim, postojeća antibiotska terapija protiv helikobakterije je nešto na šta pomenuta bakterija postaje sve otpornija. Čak 20% pacijenata ostaje neizlečeno nakon nje, što postaje ogroman problem u zdravstvu. Pored toga, antibiotska terapija ima brojne neželjene efekte zbog čega je pacijenti neretko veoma teško podnose. Zbog toga se intenzivno traga za novim terapijskim rešenjima.

Prirodno lečenje heliko bakterije

Danas su na tržištu vrlo retke alternativne terapije za lečenje infekcije heliko bakterijom. Alternativni preparati se uglavnom svode na smanjenje neželjenih efekata antibiotika, a ne na direktno suzbijanje infekcije. Ipak, postoje i sredstva za prirodno lečenje helikobakterije kao što je preparat HerbELICO, koji je na bazi etarskih (eteričnih) ulja.

Autor: dr Marija Lesjak, doktor biohemijskih nauka