Etarska (eterična) ulja, poznata još i kao isparljiva ili eterična ulja, su prirodni sastojci aromatičnih biljaka. Ona sadrže lako isparljive molekule koji daju specifičan miris i ukus aromatičnim biljkama. Etarska ulja poseduju mnoga terapeutska svojstva. U sastav etarskih ulja ulaze različite grupe jedinjenja, od kojih su najzastupljeniji terpenoidi i to njihove dve klase: monoterpeni i seskviterpeni. Ova jedinjenja su izrazito nepolarna, što znači da se ne rastvaraju u vodi, ali se dobro rastvaraju u alkoholu, mastima i uljima. Upoznajte se sa etarskim (eteričnim) uljima i njihovom primenom u lečenju.
Uloga etarskih ulja u biljci
Etarska (eterična) ulja se proizvode u specijalizovanim žlezdanim strukturama aromatičnih biljaka. Njihova količina obično nije ista u svim delovima biljke. Tako je npr. seme kima ili anisa mnogo bogatije etarskim uljem od ostalih delova biljke. Kod nane najveća količina etarskog ulja nalazi se u listu, a kod lavande u cvetu. Postavlja se pitanje zašto biljka proizvodi etarsko ulje?
Ustanovljeno je da etarska ulja imaju veoma važne uloge za opstanak biljke u uslovima sredine u kojoj ona raste. Prva je odbrambena uloga, gde ona svojim toksičnim delovanjem na patogene mikroorganizame štite biljku od različitih bolesti. Isto tako, ukus i miris nekih etarskih ulja odbija insekte i druge životinje, čime se biljka brani od toga da bude pojedena.
Sledeća važna uloga etarskih ulja jeste da svojim prijatnim mirisom privlače oprašivače. Time etarska ulja omogućavaju biljci da bude oplođena i da produži svoju vrstu. Pomoću etarskog ulja biljka može da utiče na druge biljke u svom okruženju. Etarskim uljima biljka zaustavlja rast drugih biljaka i time sebi obezbeđuje više vode i hranljivih sastojaka, tj. poboljšava uslove za život.
Dobijanje etarskih ulja
Količina etarskih ulja u biljci je veoma mala. Biljke sa 1-5% etarskog ulja se smatraju da su izuzetno bogate ovim sastojkom. Ovo znači da je za dobijanje etarskog ulja u količini od jedne litre potrebno oko 100 kg osušenog ili 400 kg svežeg biljnog materijala, a kod mnogih biljaka i mnogo više.
S obzirom na to da su etarska (eterična) ulja lako isparljiva i nepolarna, mogu se izolovati iz biljnog materijala različitim postupcima. Etarska ulja se izoluju iz biljke u procesu destilacije, ekstrakcije nepolarnim rastvaračem, hladnim presovanjem itd. Najefikasniji i najčešće korišćeni postupak u kome se dobija čisto etarsko ulje je destilacija pomoću vodene pare.
Ovaj postupak zasniva se na prolasku vrele vodene pare kroz svež ili osušen biljni materijal koji je smešten u velikim kazanima. Vodena para oslobađa etarsko ulje iz biljnih ćelija i nosi ga sa sobom do kondenzatora. Kondezator je duga spiralna cev koja se stalno hladi hladnom vodom. U kondenzatoru se vodena para i etarsko ulje kondenzuju, tj. prelaze iz gasovitog u tečno stanje. Tako kondezovano etrasko ulje sa vodom se sakuplja u prijemniku, tzv. „florentinskoj boci“. S obzirom na to da se etarsko ulje ne meša sa vodom i da je lakše od nje, u florentinskoj boci dobijamo dva sloja tečnosti. Gornji sloj je – etarsko ulje i donji sloj– vodeni hidrolat. Kroz slavinu na boci odvaja se čisto etarsko ulje.
Etarska ulja – primena
Specifične osobine etarskih ulja čovek je prepoznao od davnina, tako da su ona našla različite primene u njegovom životu. Aromatične biljke bogate etarskim uljima korišćene su od najranijih perioda istorije kao začini zbog specifičnog mirisa i ukusa. Zbog svojih antimikrobnih svojstava takođe aromatične biljke su našle primenu i kao konzervansi.
Sa druge strane, zbog svojih lekovitih svojstava, aromatične biljke zauzimale su važnu ulogu u tradicionalnoj medicini mnogih zemalja sveta.
Danas se eterična ulja zbog svog mirisa najviše koriste u proizvodnji kozmetike (parfema, sapuna i drugih proizvoda). Takođe intezivna je njihova primena u prehrambenoj industriji za aromatizaciju hrane i pića, kao i za dodavanje mirisa sredstvima za čišćenje u domaćinstvu.
Kada su u pitanju etarska ulja, primena je tako raznovrsna, da se takođe mnogo koriste u aromaterapiji. Aromaterapija je poseban oblik alternativne medicine, koji je danas veoma popularan u mnogim zemljama. Aromaterapija praktikuje različite načine primene etarskih ulja (inhalacija, masaža, kao kupke, komprese, ili oralnom, vaginalnom i rektalnom upotrebom) pri čemu se postižu terapeutski efekti.
Eterična ulja – upotreba u lečenju
Lekovita svojstva biljaka odavno su poznata, a eterično ulja dobijena iz biljaka su tokom istorije imala različite primene. Eterična ulja su intenzivno korišćena u narodnoj medicini mnogih zemalja, prvenstveno zbog svojih antimikrobnih svojstava za lečenje različitih infekcija kože, sluzokože, gornjih disajnih puteva, digestivnog trakta, genitalija. Takođe, etarska (etarična) ulja korišćena su za poboljšanje varenja, protiv bolova, protiv epileptičkih napada i drugih neuroloških poremećaja.
Savremena medicina, međutim, najčešće ne koristi dovoljno njihov ogromni lekoviti potencijal, pa su ona veoma malo zastupljena. Razlog za to je nedostatak kliničkih studija na ljudima u kojima bi bila potvrđena njihova lekovita svojstva. Naime, interes farmaceutske industruje u savremenom dobu je pretežno orijentisan na čiste biološki aktivne sintetske supstance. Ovakve supstance se na jednostavan način mogu industrijsksi proizvoditi u velikim količinama i koristiti za masovnu proizvodnju lekova. To nije slučaj sa prirodnim proizvodima, u koje spadaju i biljni ekstrakti, etarska ulja i izolovana jedinjenja iz biljak. Njihova proizvodnja, kao i standardizacija njihovog hemijskog sastava, znatno je složenija i manje pogodna za masovnu proizvodnju. Stoga se etarska ulja uglavnom koriste samo u alternativnoj medicini za lečenje raznih zdravstvenih problema.
Poslednjih decenija interes ljudi za prirodne lekove i alternativno lečenje stalno raste. Tako i ispitivanje lekovitog potencijala biljaka i njihovih sastojaka je predmet velikog broja naučnih istraživanja. U različitim laboratorijskim eksperimentima dokazan je čitav spektar bioloških aktivnosti etarskih ulja kao što su snažno delovanje protiv bakterija, gljivica, virusa, parazita, protiv-zapaljensko i imunostimulatorno delovanje. Ova istraživanja ukazuju na njihov veliki potencijal u prevenciji i tretmanu različitih bolesti. Kako bi se ova ulja mogla koristiti za proizvodnju konkretnih herbalnih lekova, potrebne su dodatne kliničke studije na ljudima u kojima bi bila potvrđena njihova efikasnost protiv određenih bolesti.
Oprez prilikom korišćenja etarskih ulja – bezbedna primena
Etarska (eterična) ulja mogu biti toksična ako se unesu u organizam u velikim količinama. U nerazblaženom obliku mogu izazvati iritacije kože i očiju ili prouzrokovati neku alergijsku reakciju. Zato je veoma važna njegova bezbedna primena.
S obzirom na to da su eterična ulja složene smeše velikog broja jedinjenja, njihov hemijski sastav može da varira u zavisnosti od klimatskih uslova i načinja gajenja biljke. Takođe, njihov hemijski sastav zavisi od načina izolovanja ulja iz biljnog materijala. Ovo ukazuje na to da je prilikom proizvodnje nekog preparata na bazi etarskih ulja, naročito ukoliko se ono primenjuje oralno, potrebna stroga kontrola i standardizacija njegovog hemijskog sastava.
Važno obratiti pažnju na etiketu proizvoda od etarskog ulja koji se kupuje. Ni u kom slučaju proizvod primenjivati za unutrašnju upotrebu (oralno) ukoliko on za to nije registrovan (tj. registrovan je za spoljnu upotrebu).
Danas se na tržištu nalazi veliki broj tzv. „sintetskih etarskih ulja”. Ona zapravo nisu ulja o kojima govorimo u ovom tekstu, jer nisu dobijena iz biljaka. Sintetska etraska ulja su dobijena mešanjem sintetski (hemijski) proizvedenih dominantnih komponenata datog ulja. Ovakva ulja prodaju se kao prirodna jer su znatno jeftinija. Međutim, ona nemaju ista svojstva kao prirodna ulja i ni u kom slučaju nisu pogodna za oralnu upotrebu.
Autor: dr Nataša Simin, doktor biohemijskih nauka
